zdravlje herbs
Domace Bilje

Bilje - Biljni svet broji preko 500.000 vrsta. U flori Istocne Evrope, može se naci oko 6500 vrsta bilja. Broj bilja, koje se upotrebljavaju u farmaceutskoj industriji za pravljenje lekova, i u kozmetickoj industriji za pravljeoje kozmetickih preparata, dosta je manji. Zbog ekoloških faktora koji stalno deluju na našu okolnu treba biti veoma pažljiv u kojoj sredini beremo bilje. Pored toga, imamo nekoliko nepovoljnih faktora koji direktno uticu na rast samih biljaka na sastojke koji ulaze u bilje i koji mogu kasnije, kad se ova biljka upotrebi u kozmetici ili za lek, da štete zdravlju.
Citav biljni i životinjski svet na zemlji stalno je izložen uticaju odredjenih hemijskih sredstava, cije biološko dejstvo nije još dovoljno prouceno. Savremeni industrijski pogoni kroz dimnjake izbacuju ogromne kolicine toksicnih gasova i dima, ciji se sastojci talože u okoljnom bilju. Zbog toga niikad ne smemo brati bilje za upotrebu u lecenju ili kozmetici u blizini termoelektrana, (velike kolicine sumpordioksida), automobilskih puteva (zbog taloženja olova u biljkama). Veoma je opasno brati bilje blizu otpadnih voda, jer one sadrže fosfate, koji ulaze u zemljište, a odatle ih crpu biljke i talože u sebi. Upotreba herbicida pesticida u poljoprivredi takodje nije povoljno za bilje koje raste u okolini gde se ta hemijska sredstva upotrebljavaju. Od kraja pedesete godine pa do danas upotrebljava se sve više hemikalija kao što su: veštacka djubriva, razna hemijska sredstva za uništavanje korova i drugih štetocina. Zato bi trebalo da izbegavamo skupljanje ljekovitog i korisnog bilja i pored vecih poljoprivrednih površina. To znaci, da treba sakupljati bilje daleko od Ijudskih naselja i industrijskih pogona, što ima dvostruku korist: cisto neotrovano bilje, i lep izlet u prirodu. Posebno treba napomenuti, da bilje ne smemo sakupljati u parkovima i drugim javnim mestima, pa i na regionima koji su proglašeni za nacionalne parkove. Trebalo bi uvek pnilikom sakupljanja ostaviti nekoliko biljaka za dalje razmnožavanje.

NEKOLIKO PRAVILA O SAKUPLJANJU BILJA:
1. Najbolje vreme za sakupljanje bilja su kasni popodnevni casovi, kad je sunce vec izgubilo svoju snagu, a rosa još nije pala.
2. Nikad ne smemo sakupljati bilje dok je mokro od kiše ili rose.
3. Sakupljamo uvek samo bilje koje dobro poznajemo.
4. Korenje se sakuplja na jesen ili u prolece, cela biljka kad pocinje da cveta, cvetovi cim su procvetali, a listovi kada su najlepše razvijeni. Najnepogodnije vreme za branje kore je prolece.
5. Beremo uvek samo jedno bilje, a kad beremo odjednom razlicito bilje nikad ga ne stavljamo u istu korpu.
6. Ubrano bilje najbolje je stavljati u korpu od slame, a nikad u polivinilkesu jer bilje moze da se sparuši. 7.Bilje lagano stavljamo u korpu i nikad ga ne sabijamo.

KAKO SUSIMO BILJE?
Bilje koje smo ubrali treba što pre ocistiti, prebrati i ako je potrebno brzo oprati pod tekucom vodom. Tada zapocinjemo sušenje. Glavna funkcija sušenja bilja je odstranjivanje vode iz biljnog organa, koji sadrži od 10 do 15% vode u semenu i plodovima, preko 70% u zelenim delovima, pa cak do 90% u mesnatim plodovima. Osušemi listovi iznose približno cetvrtinu
do jedne petine svoje težine u svežem obliku iz 4 do 5 kilogra- ma ubranih listova dobije se oko 1 kg suvog lišca). Od 5 do 9 kilograma svežih cvetova dobije se 1 kg osušenih, a od 3 do
4 kilograma svežeg korenja dobija se jedan do 1,5 kg suvog ko- renja. Vreme koje je potrebno da se neki biljni organ dobro osuši je razlicito s obzirom na vrstu bilja pa i s obzirom na
deo biljke. Cela biljka i lišce u letnjem periodu se suši od 3 do 5 dana, a u jesen i prolece 10 do 14 dana. Vreme sušenja cvetova je od prilike isto, a kod sušenja korenja vreme je leti
oko 14 dana, a u jesen i prolece oko tri sedmice. Sušenje bilja skoro uvek (kod svake vrste bilja) treba vršiti u hladovini, obicno uz promaju. Na suncu možemo sušiti kore nekih biljaka,
korenje pa i neke plodove i semenje, a lišce i cvetove u veoma retkim slucajevima.

BILJE - CUVANJE
Sakupljeno bilje ne može se cuvati dugo vremena. Tokom godine suva biljka izgubi svoju vrednost i kvalitet. To treba znati vec kada beremo bilje da ne bi pravili suviše velike zalihe. To pogotovo treba poštovati kada beremo bilje za izradu nekih kozmetickih sredstava. Glavnii uzroci kvarenja droga, kako se u farmaciji strucno naziva osušeni biljni materijai, su:
— vlažnost
— svetlost
— vazduh
— toplota
— hladnoca
— živi organizmi (plesni, bakterije, insekti)

BILJE - VLAZNOST
Osušeno bilje treba dobro cuvati. Najbolje je da bilje zapakujemo u kese ili kutije od hartije ili kartona i sklonimo ih na suvo mesto. Ako drogu cuvamo na vlažnmo mestu ona
može upiti i do 20% vode. Vlažnost droge pogoduje radu enzima, koje smo sušenjem uglavnom inaktivirali, što dovodi do raspadanja aktivnih supstanci. Pored toga vlažna droga može
veoma brzo poplesniti, i kad do toga dode treba plesnivu drogu odmah baciti.

BILJE I SVETLOST
Svetlost, pogotovo direktna sunceva svetlost dovodi do
toga da droga izbledi i izgubi svoju prirodnu boju. Pogotovo
to važi za cvetove ruže, Ijubicice, kamilice, lipe i nekih drugih.
Do gubljenja prirodne boje dolazi i kod lišca, što je jedan od znakova da droga nije više upotrebljiva. Svetlost ima pored ovih vidnih znakova i neke druge koje se ne mogu odmah uociti, ali isto tako dovode do deaktivacije delotvornih supstanci u drogi. Tako, ponekad, droga iako lepo i prirodno izgleda, nema više efekta zbog kojeg smo je ubrali.

BILJE I VAZDUH
Vazduh potpomaže oksidaciji odredenih supstanci u bilju. To se uglavnom svodi na delovanje kiseonika i ozona, uz pomoc vodene pare, tragova raznih gasova u vazduhu (na primer amonijaka), pa i povišene temperature, svetlosti i opšte vlažnosti na mnoge supstance koje zbog toga mogu da izgube svoju delotvornu osobinu. Tako nastaju manje delotvorni spojevi ili cak spojevi bez ikakvog dejstva, a ponekad i neka štetna jedinjenja. Najuocljiviji je primer sa biljem koje sadrži mirisna etarska ulja. Ova se pod uticajem navedenih cinjenica brzo u smole, pa se zbog toga menja miris droge, što je samo jedan od spoljnih odraza bitnih promena u biljci.

BILJE I TOPLOTA
Ne preporucuje se suviše visoka temperatura za cuvanje droge pošto ubrzava fermentaciju; to znaci delovanje enzima koji su najdelotvorniji na odredenoj temperaturi. Najpovoljnija temperatura za cuvanje droge je izmedu 30 i 40 stepeni. Zbog ubrzanog delovanja enzima dolazi do raspadanja hemijskih supstancija u drogi, a time i do nestajanja ili smanjivanja delotvornosti. Opasnost koju izaziva suviše visoka temperatura je i razvitak parazita, pogotovo kad se biljka pored cuvanja na suviše visokoj temperaturi drži i na vlažnom mestu.

BILJE I HLADNOCA
lako je hladnoca jako dobar nacin za konzervaciju, pošto zaustavlja razvoj mikroorganizama i insekata, previše niska temperatura može biti i opasna. Dovodi do taloženja i kristalizacije nekih sastojaka ulja, a time i do promene citavog sastava droge. Takode je nepovoljan suviše nagao pad temperature i naglo hladenje droge, jer može doci do kondenzacije sitnih kapi vodene pare na zidovima posude odnosno kutije ili kese u kojoj cuvamo drogu. Ove sitne kapi mogu pasti na drogu i, posebno kod droge nežnije strukture, mogu rizazvati pocetak kvarenja.

BILJE I ZIVI ORGANIZMl
Bilje mogu napasti plesni, bakterije i insekti. Plesni se obicno javljaju na drogama koje cuvamo na vlažnom mestu, usled cega se vlaga naselila i u drogu. Pogotovo su plesni opasne za droge koje sadrže sluzi, skrob, šecere i slicne materije. Droga okružena plesnima nikako nije za upotrebu.
Cesti stanovnici droga mogu biti i razni insekti kojima nepravilno cuvana droga služi kao odlicno skrovište i zaliha hrane. Najcešce u drogi nalaze »stan« moljci, kao i brašneni i sirni crv. Ako u drogi otkrijemo samo jednog iz bilo koje porodice insekata odmah treba svu zalihu droge baciti jer je teško ustanoviti obim zagadenosti koja se može vrlo brzo proširiti na svu drogu.

Pored apsolutne cistoce treba se pridrzavati jos nekih pravila o cuvanju droge:
• drogu treba temeljno ocistiti i staviti u ciste kese ili kutije
• drogu cuvamo u manjim kolicinama
• na svaku kesu odnosno kutiju obavezno napišemo naziv biljke i deo biljke, kao i tacan datum branja biljke
• drogu uvek cuvamo na mestu gde je koliko-toliko stalna temperatura koja nikad ne sme da se popne iznad 25 stepeni, ni ispod 10 stepeni
• drogi nikad ne dodajemo nove ubrane i osušene biljke: novu drogu stavljamo u nove kese ili kutije sa tacnom oznakom kada smo je ubrali.

KOJE BILJE SKUPLJAMO?
Osnovno je pravilo da skupljamo samo ono bilje koje dobro poznajemo. Ponekad nas prirucnici mogu navesti da uz njihovu pomoc pocnemo brati baš sve što je u knjizi nacrtano
i opisano. To može biti i opasno jer i dobar crtež može prevariti. Zbog toga narocito pocetnicima preporucujem da u prve susrete sa biljem idu sa Ijudima koji imaju dosta iskustva
u skupljanju bilja. Danas se covek ne zadovoljava samo onim biljem koje mu u samoniklim primercima pruža okolina. On teži za iznalaženjem novih, znatno korisnijih biljnih oblika koji
ce mu nadoknaditi cesto vec iskorenjeno ili manje vredno bilje. U toj težnji covek prelazi na uzgajanje korisnog bilja i tako stvara neiscrpno vrelo i bogatu zalihu biljnog materijala.
Tim postupkom mnogo korisno bilje postaju ujedno i kultivisano bilje koje više nije u tolikoj meri ograniceno na odredjeno podrucje, na svoja prvobitna staništa.

Nastavak